Hipoterapija je fizikalna, okupaciona i logopedska strategija lečenja osoba sa invaliditetom koja koristi konjski pokret za postizanje funkcionalnih ciljeva.
Hipoterapija znači lecenje uz pomoc konja (grcki hippo=konj; therapeia=lečenje) i odnosi se na upotrebu trodimenzionalnog načina kretanja konja kao sredstva lečenja osoba sa funkcionalnim ograničenjima, neuromotornim I senzornim disfunkcijama.

Hipoterapijski tretman ima neurofiziološku osnovu i mora biti propisan od strane lekara a sprovodi ga fizioterapeut, radni terapeut i logoped sa završenom posebnom obukom iz hipoterapije. Svako od njih uz pomoć konja postiže ciljeve u skladu sa svojom strukom.

Hipoterapija se odvija kao samostalna što znači da sama po sebi ima terapijski učinak i predstavlja dopunu standardnim autorizovanim terapijskim postupcima.
Daje priliku za interakciju sa životinjama kroz koju se dolazi do novih iskustava, stimulišu se čula, istražuju nove teksture, mirisi...

Konjski pokret nudi dobro modulisane senzorne inpute vestibularnog, proprioceptivnog, taktilnog i vizualnog sistema.
Jahač može zaboraviti na bolove i svakodnevnu borbu koju donosi život sa invaliditetom, šaliće se smejati i osetiti slobodno i ponosno.

Konji i oprema u hipoterapiji

Konji koji se upotrebljavaju za hipoterapiju su visoko školovani, tolerantni i naručita pažnja se poklanja kvalitetu njihovih pokreta koji imaju direktan uticaj na jahača-pacijenta.

Oprema uključuje kolane (široke remene oko konja) sa jednom, dve ili bez ručke, podsedlice raznih debljina te razna pomagala loptice, obruče, i druge igračke uz pomoc kojih se postižu ciljevi, naručito kod dece.

Na kraju treba napomenuti da je hipoterapija jedna od metoda lečenja.
Svaka osoba sa invaliditetom u životu proba niz terapijskih procedura, ali jedinstveno prirodno okruženje i druženje sa plemenitom zivotinjom gde se kroz igru i rekreaciju postižu terapijski učinci čini hipoterapiju posebnom.