Cilj našeg udruženja, pored terapijskog rada, je i širenje i razvoj volonterstva.
U našem udruženju imamo 15 volontera, različitih obrazovnih profila.
Velika su nam pomoć u realizaciji terapijskog dela programa, ali i u brizi o konjima, kao i opremi za jahanje.
Važan preduslov za volontera u hipoterapiji je da voli konje i da želi da nauči više o konjima.
Zahvaljujemo se svim divnim ljudima koji svojom energijom i vremenom poklonjenim programima hipoterapije, samo potvrdjuju snagu ljudske topline i ljubavi.


Evo šta je napisala jedna volonterka našeg udruženja:

"Ključno pitanje koje mi postavljaju ljudi kada im kažem da sam volonter udruženja "Potkovica" je zašto?
Uvreženo je mišljenje da sve što radimo ima neki "viši cilj" , ali se na žalost pod "višim ciljem" uglavnom podrazumeva materijalna korist. Kada nema materijalne koristi, ostaje nedoumica zašto?

Osobe sa posebnim potrebama na teži način postižu rezultate, ali imaju jednu prednost, trude se oko malih stvari i raduju se svakom uspehu. Oni nas uče upornosti, strpljenju i uvek i iznova spremnosti za nove promašaje i pokušaje.
Odustajanje znači prestanak borbe za kvalitetniji način života, a to je nešto što se ne može dozvoliti.

Konji su stalni učesnici u programima hipoterapije. Kao izuzetno društvene životinje svojom pojavom, ali i neizmernim trudom da vas niti jednim svojim pokretom ne povrede, izazivaju strahopoštovanje.

Njihova strpljivost u radu i spremnost razumevanja potreba i želja jahača su osobine koje ih izdvajaju od ostalih životinja. Kada se nakon ovoga postavi pitanje zašto biti volonter ovog udruženja, odgovor postaje jasan.
Glavni motiv rada u udruženju jeste sistem pozitivnih vrednosti za koji se nadam da će postati način življenja svih ljudi, jer za mene već ima neprocenjivu vrednost."

Iskustvo volonterskog rada na Hipodromu ostavilo je utisak i na dva strukovna fizioterapeuta koja nesebično pomažu pri izvodjenju terapijskog programa:
"Po završetku studija upoznajemo se sa novim vidom terapije, koji se retko spominje u literaturi, ali daje očigledne terapijske efekte.
Volontiranje na hipodromu pruža nam veliko zadovoljstvo, pre svega upoznavanje jedne plemenite životinje, kao što je konji i briga o njemu.

Sa druge strane, rad sa decom ometenom u psihofizickom razvoju, ulaganje truda za postizanje što uspešnije stimulacije razvoja kao i rezultati koji su uočljivi, čine da se ponovo sa zadovoljstvom vraćamo na hipodrom.

Podrška njihovim roditeljima je istovremeno težak zadatak, ali pobeđuje osećaj altruizma koji vas obuzme kada pomognete tim najčešće nedovoljno shvaćenim i od previše obaveza umornim ljudima svojim savetima, razumevanjem.

Neverovatan je osećaj sreće koji ostaje kada posmatramo kako odlaze naši mali jahači sa osmehom na licu koji je izazvala vaša pomoć, topla reč i prijateljski zagrljaj.
Ovo iskustvo nedovoljno zastupljene, ali nesporno delotvorne terapije koja argumentuje očiglednim rezultatima, predstavlja izazov za dalji rad u ovoj struci.''